Svi smo mi pričali kako ćemo, kad budemo imali našu decu, ovako ili onako. Ako su vam roditelji bili strogi, možda ste se, nesvesno, pri odluci kako ćete odgajati svoje, odlučili da budete popustljiviji. Sa druge strane, možda ste rekli sebi da nećete biti helikopter roditelj, ali prosto ne možete da se zaustavite da ih ne zaštitite, te vaš plan pada u vodu i pre nego što se oformio.
Odluka kako odgajati dete izazov je sa kojim se svi roditelji susreću, i često nije jedno – i fiksno. Bez obzira da li se podiže dete samostalno ili sa partnerom, svi želimo da radimo ono što je najbolje za našu decu. O koncu, to će sigurno dovesti do mnogo anksioznosti prilikom izbora stila roditeljstva koji ćemo pratiti – pogotovo znajući da, koji god stil odaberemo, posledica će nekakvih biti.
Šta su to stilovi roditeljstva?
Stilovi roditeljstva variraju od osobe do osobe, ali nekoliko glavnih kategorija identifikovano je od strane istraživača tokom godina.
U 1960-ima, psiholog Diana Baumrind identifikovala je tri glavna stila roditeljstva: autoritarni, autoritativni i permisivni. Četvrti stil, zanemarivanje, kasnije su dodali istraživači sa Stanforda, 1980-ih godina. Baumrind je kasnije napisala ceo roman o autoritativnom stilu roditeljstva, za koji je smatrala da je najkorisniji, ali sva četiri stila i dalje su prisutna danas. Koji je zapravo najbolji teško je dokučiti – neke mame reći će vam da su ih one puštale da razbijaju noseve, te sad njihova deca znaju da je nepažljivo pentranje svuda loša ideja. Druge mame učile su decu svojim primerom, te se raspravljaju i svađaju sa malom verzijom sebe, što može biti štetno na svoj način.
Sve su to, u suštini, izdvojeni slučajevi, a sami efekti stilova roditeljstva na razvoj dece, i kako se ti efekti manifestuju u odraslom dobu, i dalje su predmet teških diskusija u psihološkoj zajednici. No, kao što i sami znamo, svaki od stilova ima svoje, opšte prihvaćene posledice.
Autoritarni
Prvi od četiri stila roditeljstva je autoritarni. Ovaj stil često se opisuje kao diktatorski i strog. Nama poznata verzija ovog stila je rečenica: „Zato što sam ja tako rekao!“ ili “Dok si pod mojim krovom…” a od dece se očekuje da poslušaju bez obrazloženja.
Pravila su uglavnom stroga, bez mogućnosti za tumačenje, kompromis ili diskusiju. U ovakvom domaćinstvu, deci se retko daje pravo na vlastiti život i umesto toga se očekuje da bez pogovora poslušaju sve što im se kaže da urade. Kazne se često koriste kako bi se obezbedila poslušnost, a ljubav se retko ili uopšte ne iskazuje.
Ovakav pristup može imati štetne posledice za dete koje ih mogu pratiti i u odraslom dobu. Neke od posledica Autoritarnog stila uključuju:
- Razvijanje mentaliteta „pratitelja“ gde ova deca imaju problema da samostalno odlučuju
- Teškoća u razlikovanju ispravnog od pogrešnog
- Nisko samopouzdanje i traženje potvrde svoje vrednosti od spoljnih autoriteta
Pored navedenog, iskustvo je pokazalo da autoritarno roditeljstvo najčešće ne usađuje trajne lekcije; čim roditelj ode, dete će često ispoljiti neposlušnost, i postati “kao pušteno sa lanca”. Alternativno, ova deca će često tražiti uputstva van roditelja, što može biti štetno kad se uporedi sa vremenom u kojem živimo.
Autoritativni
Autoritativni stil se najčešće smatra najboljim stilom roditeljstva jer pruža ravnotežu između strukture i nezavisnosti, omogućavajući detetu da raste unutar razumnih granica i istražuje svoje sposobnosti. Roditelji koji pokušavaju da prate ovaj stil neretko su na granici između prvog i trećeg stila, i potreban je značajan trud da se prate linije.
Roditelji koji koriste ovaj stil postavljaju stroge standarde koje očekuju da njihova deca poštuju, ali ih takođe podržavaju i kreiraju sredinu koja podstiče poverenje. Ovaj stil se može opisati kao „čvrst ali pravedan“. Dete ima prostora da napravi greške i slobodu da ih napravi bez osude unutar porodice koja je tu da sasluša i pruža smernice.
Autoritativni roditelji su asertivni, ali ne i nametljivi i ograničavajući. Njihove disciplinske metode su podržavajuće, umesto kaznene.
Ovaj stil može pomoći deci da:
- Steknu samopouzdanje
- Nositi se sa odgovornošću
- Shvate kako prevazići teškoće
- Postanu sigurni u sopstveno prosuđivanje
Permisivni
Treći od 4 tipa stilova roditeljstva je permisivni. Ekstremna je suprotnost autoritarnom stilu roditeljstva, i često se viđa kod roditelja koji su odgajani Autoritarnim stilom kad su bili mali, te sada odlaze u ekstrem na drugu stranu.
Permisivni roditelji puštaju svoju decu da rade šta žele i ne implementiraju pravila ili strukturu koja bi mogla da razočara ili uznemiri dete. Opisi ovog stila često imaju roditelja koji pokušava da se ponaša više kao prijatelj svom detetu, skoro odmah popuštajući njihovim željama.
Biti odgovoran prema potrebama svog deteta je odlično, ali nedostatak strukture i granica može imati negativne dugoročne posledice. Ove posledice će društvo često okarakterisati kao “razmaženo”.
Drugi negativni posledici prekomerno permisivnog roditeljstva mogu uključivati:
- Razvijanje loše emocionalne kontrole
- Biti izuzetno buntovan i nepristojan kada dete ne dobije svoj put
- Odustajanje kada se suoče sa izazovima
- Uključivanje u štetno asocijalno ponašanje, poput zloupotrebe droge i alkohola
Zanemarivanje
Poslednji od 4 stila roditeljstva je zanemarivanje. Ova tip roditelja, kao što kategorija implicira, ne provode mnogo vremena sa svojom decom, ako i uopšte. Deci se ne postavljaju pravila, struktura ili nežnost i uglavnom se ostavljaju da se sami snalaze.
Roditelji koji zanemaruju ne razgovaraju ili ne provode mnogo vremena sa svojom decom, ne prisustvuju aktivnostima ili događajima svoje dece i ne teže nikakvoj vrsti emocionalne povezanosti.
Ovaj stil roditeljstva, posebno kada se prenese na ekstrem, može dovesti decu u opasnost.
Čak i ako nije fizički štetno, psihološke posledice ovog stila roditeljstva su ozbiljne i mogu dovesti do toga da deca:
- Ima teškoće u formiranju bliskih odnosa
- Imaju neuspele veze
- Reaguju kroz delikventno ili neprijateljsko ponašanje
Kojem stilu vi pripadate?
Istina je u stvari, u tankim linijama i granicama između stilova. Lako je osetiti se kao roditelj koji zanemaruje kad zamolite baku i deku da prisustvuju sedmoj školskoj predstavi ove nedelje umesto vas. Ako detetu objašnjavate sedam puta da je ringla vrela i da ne treba da se opeče, lako je osmi put prešaltati se na autoritarni stil i zabraniti im ulaz u kuhinju. Ne zaboravite da je veoma teško biti dobar roditelj, a vrlo lako osuđivati kako sebe, tako i druge roditelje. Kojem god tipu roditelja da pripadate, najvažnije je da se trudite da budete bolji, i da uvek držite najbolji interes vašeg deteta na umu!