Ponovo su se naši mališani vratili u školske klupe, i dani su im se vratili u ustaljenu rutinu. Međutim, pogotovo dok su mlađi, možemo im zavideti na tome što njihov dan u školi traje sveukupno par sati. Kad na to dodamo par sati za domaće zadatke, obroke, spavanje, eventualno poneki privatan čas, i dalje ostaje skoro pa trećina dana gde oni, puni energije, ne znaju šta će sa sobom.
Roditelji, sa druge strane, imaju uglavnom najmanje osam sati na poslu. Kad se doda na tu cifru vreme neophodno da se obezbede obroci, da kuća bude uredna, i da se obave svi neophodni zadaci da bi dom funkcionisao, ostaje im možda trećina sata da mogu odmoriti i zapravo isključiti mozak.
Zaista ne čudi što mnogi roditelji povremeno pribegnu najboljem prijatelju – ekranu. I to je potpuno u redu, samo dok je, kao i sve ostalo u životu, umereno i kvalitetno.
Međutim, čak i kad nas život pritisne i ne možete zamisliti mir bez ekrana, važno je zapitati se: koliko ekrana je previše ekrana?
Šta kaže nauka – koliko vremena provedeno ispred ekrana je previše?
Pitanje koje proizvodi značajne debate u medicinskim krugovima, nažalost, ostaje bez konkretnog odgovora. Do skora su se naučnici strogo držali pravila da je do dva sata dnevno u redu za decu od pet godina naviše.
Američka Akademija za Pedijatriju snažno je podsticala roditelje da potpuno zabrane ekrane deci manjoj od 18 meseci, osim video poziva, koje su smatrali pozitivnim. Između 18 i 24 meseca, međutim, ekrani su donekle u redu, pod strogim nadzorom roditelja. Za decu između 2 i 5 godina, smatra se da je do sat vremena nekog kvalitetnog programa normalno, te da roditelji mogu iskoristiti taj sat da popiju kafu na miru bez da gledaju u isti ekran sa svojim mališanima. Preko pet godina, ta linija “koliko je u redu” dosta se istanjila.
Ono što se nije istanjilo, doduše, jesu negativni aspekti koje sati ispred ekrana mogu prouzrokovati. Sem raznih fizičkih problema sa kojima se mališani mogu susresti, vreme provedeno ispred ekrana povezuje se sa osećanjima izolovanosti, kompleksima, čak i opsesivno kompulsivnim poremećajem i depresijom.
Međutim, nisu svi programi – loši programi. U suštini, naučnici, ali i mame širom sveta se slažu – nije problem u samim ekranima, problem je u sadržaju.
Kako razlikovati dobar sadržaj od lošeg?
Sa dolaskom koronavirusa, i prebacivanjem nastave ispred malih ekrana, ovo pravilo od dva sata pokazalo se nemogućim. Opet, čak i nakon što su nam se deca vratila u školske klupe, istraživanja su pokazala da većina mališana provodi daleko više od dva sata ispred ekrana.
Internet je mesto gde se mnogo toga može naučiti. Youtube nije samo influenseri koji se razbacuju sadržajem koji izluđuje roditelje. Tu su i besplatni časovi muzike, engleskog i drugih jezika, odlični naučni eksperimenti za naše mališane, i mnogo toga drugog što može biti korisno za njihov razvoj. Takođe, s obzirom da svi sada živimo u svetu interneta, važno je i da vaše dete bude tehnološki pismeno.
Kad se sve sabere i oduzme, i kad se uzme u obzir i da su naučnici zbunjeni, kako onda možemo očekivati od nas samih da odredimo koliko vremena je puno vremena za naše dete?
Važno je, dakle, obratiti pažnju na sadržaj koji vaša deca gledaju na internetu. Nažalost, pogotovo sa starijom decom, to se može pretvoriti u pravi posao. Stoga, evo par preporuka da ekrani budu korisni u vašom domu.
1. Razgovarajte sa svojom decom o sadržajima koje prate
Ako su vaša deca dovoljno velika da zavređuju samostalno korišćenje interneta, važno je sa njima komunicirati o sadržaju koji prate. Postavite im pitanja koja će vam pomoći da sami odredite li je taj sadržaj kreativan, uči li ih pravim vrednostima, i kako se osećaju povodom nečega što su na internetu videli.
2. Iskoristite neki od programa za kontrolisanje sadržaja
Uticaj koji internet ima na našu decu je značajan, te danas na tržištu možete pronaći programe kojima ćete lako ispratiti šta vaši mališani gledaju na internetu, i na klik im zabraniti ili dozvoliti određene sadržaje. Ako ste im omogućili samostalno korišćenje interneta, to ne znači da ne možete da im dozvolite privatnost, a da opet budete upućeni u to kako provode vreme pred ekranom.
3. Zamenite sate pred ekranom odgovarajućim aktivnostima
Neretko se “E sad nema ekrana narednih par dana!” koristi kao kazna – i to sa dobrim razlogom. Ako su vaši mališani navikli na nepresušnu zabavu koju im ekran pruža, teško da će sami od sebe naći način da se zabave.
Pisali smo već o idejama da zabavite svoje mališane u kući dok je hladno napolju, a dali i nekoliko predloga za dnevni izlet, sve ove aktivnosti generalno uključuju i roditelje, koji možda nemaju vremena i energije za zabavljanje svojih mališana nakon dugog dana na poslu.
I mada vam ovi predlozi mogu biti korisni, postoji još dodatan sijaset aktivnosti koje možete uključiti umesto ekrana. Čitanje, bojenje bojanki, kreativno crtanje i slikanje, slagalice, lego kocke i slične aktivnosti mogu biti odlična zamena za vreme provedeno ispred ekrana.
Dakle, ekrani – da ili ne?
Stručnjaci se slažu u dve stvari – ekrani nisu nužno loša stvar koja samo šteti vašoj deci, kao i da vreme provedeno ispred ekrana treba biti kvalitetno i dozirano. Sada kada okvirno znate preporuke eksperta, imate tačku za upoređivanje, ali ne treba ove smernice uzeti kao pravilo.
Koliko i čega je dobro i pozitivno za vaše dete, to možete odrediti samo vi kao njihov roditelj koji je upućen u sadržaj koji dete gleda, kao i u količinu vremena provedenog ispred ekrana.
Kao i u svakom drugom aspektu roditeljstva, dobra komunikacija i podrška roditelja je najvažnija. Obratite pažnju da ne upadnu u zamku Youtube algoritama koji im nude sadržaj koji im nikako ne može koristiti, ali nemojte ih ni zadržavati od toga da preko interneta nešto i nauče, ne bi ste li ih pravilno obezbedili za budućnost.
Osigurajte se, bar dok su još mali, da stvorite atmosferu gde ste zajedno isključeni i ne gledate u ekran. Kad god je moguće, provedite kvalitetno vreme zajedno, odaberite zone u kući gde ekrani nisu prihvatljivi i učite ih da se fokusiraju na pravu konverzaciju uživo. Dobrom komunikacijom sa vašim detetom i pružanjem pravih primera možete od nečega, što se kod nas često karakteriše kao zlo, stvoriti dobrog prijatelja!