Dok se šetate sa svojim mališanima i uživate u prolećnim danima, negde u glavi vam je da se bliži Uskrs, raspust, i prvomajski uranak, koji su nam se ove godini stopili.
Na sve to, prodavnice nas već uveliko spremaju da se prepustimo čarima Uskrsa. Ovaj praznik, obeležen je šarenim jajima, uskršnjim zečevima i veselim porodičnim okupljanjima. Moguće je da su vaši mališani već videli zeke, čuli da su neki njihovi vršnjaci već proslavili Uskrs, te ste sad prepušteni na milost i nemilost njihovim hiljadu zašto.
I dok vi birate kako ćete ove godine ukrasiti vaša jaja i pripremiti uskršnju trpezu, mi smo vam doneli odgovore na njihovih hiljadu zašto. U ovom malom vodiču, istražićemo hiljadu zato. Pokrićemo religiozne aspekte Uskrsa o kojima možda niste pričali sa svojim mališanima dosad jer su bili previše mali. Objasnićemo i koji su običaji ovog praznika, plus dati vam različite načine na koje se Uskrs slavi u raznim zemljama širom sveta.
Hrišćanstvo i Uskrs: Pobeda Života nad Smrću
Uskrs, najznačajniji praznik u hrišćanskoj veri, slavi se svake godine u nedelju kao dan Isusovog uskrsnuća iz mrtvih. Centralni događaj je Isusovo raspeće na Veliki petak, a tri dana kasnije, na Uskršnje jutro, slavi se njegovo uskrsnuće.
Ovo su veliki pojmovi koje je mališanima možda teško da razumeju. Međutim, ukoliko su dovoljno veliki, vredi ih naučiti da se na Veliki Petak sećamo Isusove smrti na krstu, što je ključni događaj u hrišćanskoj veri. Veliki Petak se obeležava kao dan pokajanja i duboke vere, gde vernici odaju počast Isusovoj žrtvi
Na Uskrs, treći dan nakon Isusove smrti, slavi se kao dan pobede života nad smrću. Prema Bibliji, Isusovo uskrsnuće simbolizuje Božju moć nad smrću i obećava večni život svima koji veruju u njega.
Uskrs nije fiksno određen datum, stoga se ove godine Katolički i Pravoslavni razlikuju za skoro mesec dana. Ova promenljivost proizlazi iz lunarne prirode računanja datuma Uskrsa, što uzima u obzir kako Julijanski, tako i Gregorijanski kalendar. Malim naučnicima može biti zanimljivo da istraže različite kalendare i da se upoznaju sa time kako druge kulture gledaju na vreme.
Dakle, kad vas upitaju šta je Uskrs, možete im reči da je Uskrs veoma važan praznik koji simbolizuje nadu, novi početak i pobedu života nad smrću. Kroz Veliki Petak i Uskrs, hrišćani se sećaju Isusove žrtve za oproštaj grehova i slave njegovo uskrsnuće koje donosi večni život svima koji veruju.
Mališani će se, doduše, najviše obradovati različitim tradicijama koje ovaj praznik nosi, ali i novoj odeći koju će obući na Uskrs, i poklonima od uskršnjeg zeke.
Verovanja i Običaji Uskrsa: Šareno Jaje, Zeke i Čuvarkuća
Farbanje jaja je jedan od najpoznatijih običaja Uskrsa. Jaja se farbaju na Veliki Petak, a prvo jaje najčešće je crvene boje. Ovo je, takođe, jedna od omiljenih aktivnosti naših mališana koji zajedno sa nama uživaju u ukrašavanju uskršnjih jaja.
Običaj farbanja potiče iz drevnih paganskih vremena kada su jaja simbolizovala plodnost i obnovu života tokom proleća.
Tucanje Jajima
Još jedan popularan običaj Uskrsa je tucanje jajima. Dvoje ljudi se obično takmiče tako što lupaju jaja, a onaj čije jaje ostane neoštećeno smatra se pobednikom.
U nekim mestima, ovo je takmičenje na mnogo većem nivou, i organizuje se celo selo, opština ili grad u trci čije će jaje biti najsnažnije. Veruje se da će osoba koja pobedi imati sreću tokom naredne godine.
Čuvarkuća
Čuvarkuća je jedna od tradicija gde se prvo ofarbano jaje na Veliki Petak naziva čuvarkućom. Ono se ostavlja u kući do sledećeg velikog petka, kako bi štitilo dom od zlih duhova i donosila sreću porodici.
Čuvarkuća se obično postavlja na posebno mesto u domu i ostaje tamo sve do sledećeg Velikog Petka. U nekim krajevima, prošlogodišnji čuvarkuća baca se u reku, ne bi li voda odnela loše duhove, dok se u drugima ono zakopava u dvorištu ne bi li čuvalo dom od vremenskih nepogoda.
Uskršnji Zec
Uskršnji zec je jedan od najpoznatijih simbola Uskrsa. Legenda kaže da je ovaj zec donosio šarena jaja deci koja su bila dobra. Ovaj običaj potiče iz nemačke tradicije i povezuje se sa boginjom proleća Ostara ili Eostra. Danas se uskršnji zec pojavljuje u mnogim kulturama širom sveta kao veseli i simpatični ambasador Uskrsa.
Tradicije i Načini Proslave Uskrsa Variraju od Zemlje do Zemlje
U Severnoj Americi, jedan od najpoznatijih običaja je lov na šarena jaja. Roditelji ih sakriju, a onda deca, verujući da ih je zec noću ostavio zajedno sa poklonima, kreću u potragu.
Belgijanci svojoj deci kažu da uskršnja jaja donose zvona iz Rima. Na Veliku Subotu zvona ne zvone jer su, prema verovanju, „otišla u Rim“.
U istočnom delu Holandije, pale se uskršnje vatre u sumrak. Norvežani i Danci na Veliku Subotu nose komadiće beskvasnog hleba umotane u belu tkaninu u džepovima kako bi ih pojeli u ponoć. Ovaj običaj potiče od Vikinga koji su nosili zimzelene bobice simbolizujući život. U Finskoj i Švedskoj, bojenje jaja je tradicija, dok se deca, obučena kao veštice, obilazeći domove, razmenjujući ukrašene grane vrbe za slatkiše.
U Bugarskoj i Rumuniji, na Veliku Subotu, na prozore se stavljaju brašno, so, kvasac i šarena jaja, od čega se potom mesi hleb.
Na ostrvu Lampedusi, malom italijanskom ostrvu, na Uskrs se zaboravljaju sve svađe i nesporazumi.
U Poljskoj, tradicija Uskrsa uključuje „Mokri Ponedeljak”. Ovo je običaj u kojem se ljudi, posebno mladi, obasipaju vodom. To je vesela proslava koja označava dolazak proleća i novog života.
Uskršnji zeka donosi prelep praznik za svakog mališana
I dok se svi radujemo Uskrsu kao prelepoj porodičnoj tradici koju mnoge porodice slave, važno je ne zaboraviti ono najvažnije – iskoristiti Uskrs kao sjajnu priliku da provedemo kvalitetno vreme zajedno sa našim najbližima. A ako razgovor slučajno zamre, poslužite se nekom od informacija iz ovog vodiča, ne bi ste li pokrenuli vaše mališane na učenje, priču i razgovor o ovom prelepom prazniku!